Šećernaza i mujezin Nazif

Radi regulacije ulica koje vode u pravcu Gornjeg Šehera, opština je morala da prekopa i dva groba, grob mujezina Nazifa i lepotice Šećernaze. Po odobrenju muslimanskih verskih vlasti, grobovi su prekopani i prah dvoje ljubavnika prenesen i sahranjen na starom muslimanskom groblju, s desne strane Vrbasa. Sećanje na beskrajnu ljubav počelo je poslednjih godina da bledi i iščezava. Međutim, uspomenu na ova dva groba osvežila je prošlog leta opštinska uprava Banja Luke.

Dok su se sve mahale gornjeg toka brzog Vrbasa, u starom muslimanskom delu Banja Luke, nalazile zaklonjene beharom džanarika, trešanja i šeftelija, između mlade i lepe devojke Šećernaze i stasitog mladog mujezina Nazifa zametnula je ljubav koja se tragično završila.

S desne strane Vrbasa, na po puta prema Gornjem Šeheru, tamo negde gde se sad nalazi nekoliko dotrajalih mlinova, beše podignut od drveta velik bosanski čardak, na čijim su pendžerima bili postavljeni gusti drveni mušebeci. Do Vrbasa je bio dug balkon, koji je stajao na debelim hrastovim direcima, a koji je često nabujala reka zapljuskivala. Vezući čevrme na đerđefu, uz tihu pesmu negdašnjih sevdalinki, provodila je svoje devojačke dane lepa Šećernaza. Čardak je bio svojina njenog oca koji je imao imanje u blizini Banja Luke.

Koliko je Šećernaza bila lepa devojka može se naslutiti samo po tome što su njene drugarice često govorile među sobom da na dunjaluku nema niti će se roditi đuvegija za lepu Šećernazu. Ali, sedeći jednog lepog dana na balkonu i vezući sa svojim drugaricama, Šećernaza začu jak i lep glas nekog mujezina koji je učio ićindiju na visokom minaretu obližnje džamije. Po pričanju čaršije, mujezin je pre nekoliko dana doputovao iz Turske sa nauka. Ostavljajući svakog dana đerđef čim bi začula mujezinov glas, Šećernaza je dugo i dugo slušala mladog mujezina. Jednoga dana, slušajući neznanca, ona reče: “Ako je i on lep kao što mu je avaz lep, on će biti moj dilber“.

Krijući od svog baba i ukućana, Šećernaza je poverila staroj i vernoj služavci Habibi da voli neznanog mujezina koji svakog dana kujiše na džamiji preko Vrbasa. Posle nekoliko dana, stara Habiba je uspela da za Šećernazinu ljubav sazna mladi mujezin Nazif koji se mnogo zainteresovao za lepu devojku. I jednog dana sretoše se pogledi Nazifa i Šećernaze. Oni su se sastali jedne večeri, u dnu bašte, pod rascvetalom ševtelijom. I zavoleše se Nazif i Šećernaza i dadoše jedno drugom veru da će biti jedno uz drugo, ako ne na zemlji, a ono u grobu. Međutim, za ovu ljubav ubrzo je saznao i otac Šećernazin koji se ničim nije dao privoleti da svoju jedinicu da za lepog mujezina.

I lepa Šećernaza poče iz dana u dan slabiti, venuti polako. Mladi mujezin, tužan i jadan, zamišljeno je lutao svakodnevno s druge strane Vrbasa. Jednoga dana kad su prvi mrazevi zahvatili banjalučke mahale, Šećernaza je obukla svoje najlepše haljine i nazula zlatom vezene stambulske papuče. Devojka je sišla na obalu Vrbasa.

I dok je Nazif učio ićindiju na minaretu, zanesena svojom čistom ljubavlju, Šećernaza je izula papuče kraj vode i u svilenim dimijama bacila se u valovitu reku. Tražeći svoju mezimicu, stara Habiba našla je na obali Vrbasa Šećernazine papuče. Ukućanima i roditeljima jasna je bila sudbina lepe devojke…

Nedaleko od stare banjalučke tvrđave Vrbas je istog dana izbacio leš lepe Šećernaze koju su roditelji sutradan, uz učešće skoro čitave Banja Luke, sahranili na putu koji vodi uz Vrbas, u blizini mesta gdje je devojka skočila u vodu. Odmah posle sahrane, mladi mujezin Nazif otišao je kao i obično da uči ićindiju na minaretu svoje džamije. Nesrećni Nazif je znao da je ovo njegovo poslednje kujisanje, jer njemu ne beše života bez njegove Šećernaze. Trebalo je samo čuti tog dana njegovu pesmu i njegov glas.

Kada je mladi Nazif završio učenje, bacio je jedan pogled u pravcu Šećernazinog groba i bez reči se strmoglavio sa visokog minareta u avliju. Mladi mujezin sahranjen je pored puta, nedaleko od džamije. Prolazile su godine. S desne strane Vrbasa nalazio se ograđen grob nesrećne Šećernaze i svakog petka na njemu su se zavetovale devojke i mlade žene. Skoro uporedo sa njenim grobom, nalazio se sa leve strane Vrbasa grob mladog mujezina. Prah dvoje ljubavnika sjedinjenih u smrti nalazi se sada, posle više od 200 godina, s desne strane Vrbasa, nedaleko od mesta gde je ranije bio grob lepe Šećernaze. I sada, samo u još većem broju, devojke posećuju grob ljubavnika, kite ga cvećem i pale sveće.

Vuk JELOVAC (Politika, 30. januar 1938)