Prvo stranka, onda sve drugo

Bosanska inteligencija danas je grunula u partije, zakrvila se i više ne zna ništa drugo do partijski interes. Tu skoro govorio mi je jedan mlad čovek, doktor prava, da je ušao u radikale radi karijere. Kazali su mi to i drugi. Ima ih koji kažu najpre radikal pa onda Srbin. Dakle, najpre partija, onda sve drugo. Ako je to tako kod čaršije, to nije nimalo čudno. Ali kad inteligencija izgubi svoj ponos, potrebu da misli svojom glavom, kad njena sebeljubivost nadraste sve druge stvari i potrebe svoje okolice, onda šta će da se desi? Istina, nije sve tako pesimistički i cela Bosna nije samo gro karijerista, bez uverenja i načela. No simptomi su isuviše sumnjivi.

Dezorijentacija kod inteligencije, nebriga za kulturne potrebe zemlje, za privredne, za socijalne, nije neznatna. I onda, u tom ličnom takmičenju za malo blaga zemaljskog, prirodno je da će se izdići ne bolji – jer se vrednosti ne mere – nego umešniji, okretniji, više partijski i partizanski ljudi.

Do pre godinu, bilo je u Bosni još kulturnih organizacija koje su se držale čvrsto, u kojima se inteligencija nije delila po partijama. Sad se i tu sve ljulja i krha…Video sam više puta da je propala mnoga dobra akcija. Pita se odmah kojoj partiji pripada onaj ko je poveo. I sad, od partijske boje zavisi uspeh ili neuspeh, a može stvar biti veoma važna, krajnje humana, daleko i od pomisli da bi se u nju moglo umešati kakvog partijskog kvasca.

Borivoje JEVTIĆ, Politika 2. januar 1924.