Vezir Abdul

Imao persijski car pravednog vezira Abdula. Jednom se on uputi na konju kroz grad. A u gradu se pobunio narod. Čim ugledaše vezira, opkoliše ga, zaustaviše konja i počeše prijetiti veziru da će ga ubiti ako ne udovolji njihovim zahtjevima. Jedan čovjek se toliko ohrabri da ga uhvati za bradu i stade je vući. Kad pustiše vezira, on dođe caru i izmoli ga da pomogne ljudima i da ih ne kažnjava što su ga toliko ponižavali. Sutradan ujutro dođe veziru dućandžija.

Vezir ga upita šta želi, a dućandžija reče: “Došao sam da ti prokažem onog čovjeka koji te je juče napadao. Poznajem ga – to je moj susjed, ime mu je Nagim. Pošalji po njega i kazni ga”.

Vezir reče dućandžiji da može ići i posla po Nagima. Ovaj se dosjeti da su ga odali pa dođe veziru više mrtav nego živ i pade na koljena. Vezir ga podiže i reče: “Nisam te pozvao da bih te kaznio, već da ti kažem da imaš lošeg susjeda. On te je odao, čuvaj ga se. Neka ti je Bog na pomoći”.

Lav TOLSTOJ, Prva ruska čitanka