Skrivena bijeda

Photo by Suzy Hazelwood on Pexels.com

I kad pojedinac uspe da pobegne na drugi kraj sveta, u život koji za bedu ne zna, to mu ne pomaže mnogo, jer u sebi ponese celo to carstvo bede u malom. Tako se priča o onom mladiću koji je uspeo da iz bednog kraja Bosne ode u Stambol i s vremenom postane vezir, moćan i bogat, toliko bogat da nije znao gde šta ima.

Plivao je u blesku i raskoši odela i nameštaja, a sve mu se činilo malo i uvek mu je bilo hladno. Priređivao je bučne i sjajne gozbe, sa kojih su stotine ljudi odlazili siti i pijani, i stekao glas bogata i darežljiva domaćina, ali svoju skrivenu, unutrašnju bedu nije mogao zaseniti ni zaglušiti.

I kao čudo se kazuje da je kriomice, kad bi se svi gosti razišli, i sam sit i pijan do nesvesti, još sakupljao preostale komade kolača i kore od voća, i parčetom hleba čistio sahane u kojima je ostalo nešto jela iza presitih gostiju. I umro je od suvišnog i preteranog jela i pića, ali se nije mogao najesti ni zagasiti, jer je beda njegovog porekla jela i pila iz njega.

Ivo ANDRIĆ, Znakovi pored puta