Obor, puna kapa i kratki rukavi

Nekada se na selu dvorište nazivalo obor. I ovaj izraz je nastao iz verovanja, odnosno običaja. U prošlosti se verovalo da kada se u kom susednom selu pojavi neka bolest (kod ljudi ili stoke), da je valjalo da se ona obore ili zaore kako ne bi dalje išla. Zato su dva čoveka (blizanci ili ljudi sličnih imena) u gluvo doba noći upregli volove u jaram i ralom oko sela fiktivno pravili brazdu, to jest zaorali ili oborali selo.

Prema magiji, to je značilo da je napravljena ograda preko koje bolest neće moći da pređe. U daljoj prošlosti oboravano je i ono mesto na kome je neko nameravao da podigne kuću. Tako se unapred osiguravalo od zlih uticaja na čeljad i domaćinstvo. Eto otkud dolazi reč obor i šta je prvobitno značila.

“Pijan kao majka” verovatno potiče od uverenja i prakse da se porodilji koja se duže i teže porađa da što više rakije da se opije jer će pijana lakše da podnese porođajne bolove. Otuda poređenje običnog pijanca i majke koja se pod “rakijskom anestezijom” porađa.

Slično stoji i sa izrazom “sipa kao iz rukava”, to jest kad neko za kratko vreme i brzo iznese veći broj činjenica. Evo porekla i objašnjenja: na ranijoj odeći, muškoj i ženskoj, nije bilo džepova. Pojedine nužne stvari, kao što su kesa sa priborom za pušenje, kesa sa novcem i kratko oružje, nošene su o vratu, u nedrima ili za pojasom.

Zato su rukavi kojeg gornjeg dela odeće mogli da posluže umesto džepova ili torbe. Tako, naiđu li putnici (ili lopovi) na orahe, ili koje drugo nečuvano voće, pa nemajući u šta da ga skupe i odnesu, stavljali su ga u krajeve rukava i vezivali ih. I, kada se iz rukava istresa ono što je u njima nošeno, brzo bi pokuljalo. Nije li neko tako uradio, ili je imao kratke rukave ili bi ostao “kratkih rukava”. Tako je i kapa mogla da posluži kao sud. Otuda takođe i izraz hvale – “puna kapa”.

Mirko BARJAKTAROVIĆ, Povezanost verovanja, običaja i jezika