Najsloženija zemlja

Po svojoj unutrašnjoj konstrukciji Bosna je bila najsloženija država među Južnim Slovenima. U Hrvatskoj je živeo homogen katolički, a u Srbiji i Bugarskoj homogen pravoslavni elemenat. Zeta je imala i pravoslavnih i katolika. U Bosni su, međutim, kroz celu njenu prošlost postojale tri vere: ranije pravoslavna, katolička i bogumilska, a posle pravoslavna, katolička i muslimanska. I to tri vere, koje su jedna drugoj bile manje više stalni neprijatelji.

Iz 15. veka ima nekoliko izveštaja koji jasno kazuju da je Bosna nesposobna za neku veću akciju zbog svoje verske pocepanosti. Nikola Barbući izveštavao je iz Jajca 1459. godine, kako mu je sam bosanski kralj izjavljivao da se bez pomoći sa zapada ne sme upustiti u borbu s Turcima, jer nema poverenja u svoje podanike. Većina njih su „maniheji”, to jest bogumili i pravoslavni, i oni da više vole Turcima, nego katolicima.

Ta je verska zavađenost i inače stalno paralisala snagu i polet države. Zbog nje su vođeni formalni krstaški ratovi, zbog nje je svaki lični sukob lako dobijao načelan karakter. Iz stare bosanske prošlosti to je i danas jedno nasleđe koje se najviše oseća i kojega se svet nije oslobodio pored svih težnja da se verske razlike ne pretvaraju u verske protivnosti.

Vladimir ĆOROVIĆ, Političke prilike u Bosni i Hercegovini (1939)