Bijeg od sebe

Photo by Alexandr Podvalny on Pexels.com

Zbog dosade čovek menja kuću, ulicu, varoš, zemlju. Iz dosade menja lektiru, čak i ideje i principe. Čovek ne lovi da ubije životinju, nego da ubije svoje dragoceno vreme. Dosada je došla od civilizacije, preterano umnožavanje zabave dovodi do očajne presićenosti i zatim do mračne dosade.

Svet koji je sišao na ulicu, pobegao je od kuće, od sebe, od knjige, od razmišljanja. Muž beži od žene, i žena od muža, sin od oca i otac od sina. Čovek tako izgleda rođen bolestan. Najzad, ukus za brzinom, koji je proizvod novog vremena, jeste i jedan povod za očajanje.

Čovek broji sate kao nikad pre, kada je znao danju za vreme samo po sunčanom satu, ili noću po kretanju zvezda. Čovek danas ima jedan sat koji izbija na zvonari, drugi na zidu svoje sobe, treći na svom stolu za rad, četvrti na ruci ili u džepu. Civilizacija je napredak, ali napredak nije cela sreća. Civilizacija je bacila u nazadak religiju koja je nekad bila dovoljna za život na zemlji. I raskoš je ubio ukus koji je nekad bio dovoljan za život u lepoti.

Jovan DUČIĆ, Blago cara Radovana