Kad odem

Nekima se čini da su moje pesme sve iste. Shvatam ih potpuno. Meni su, na primer, one Ajnštajnove formule sve iste. Nismo svi svemu dorasli…A iza svojih pesama stojim. I ne pada mi na pamet da ih branim…One su tu da brane mene. Zato i stojim iza njih.


Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom
I kad mesečina zaveje moj trag,
Nemoj tugovati... jer jednom svakom
Mali nemi slavuj doleti na prag...
Kad odem, kad zamumla vetar zimske očenaše,
I kad mrtvo lišće potera u kas,
Za kaznu prognaće i tamburaše
Zbog pogrešne pesme, u pogrešan čas.
Tad budi jaka ti...najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira jesenju sonatu…
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
Strah me da prođem, al proći ću…
Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti,
Kresni samo jednu sveću na svetog Jovana...
Ne čuvaj dugo pepeo tih dana
Kad jednom odem, a poći ću...

Kad odem, kad u prozor staviš prvu hrizantemu
I kad popucaju divlji kesteni,
Ne pali uzalud fenjer na tremu
Kad me otmu magle jedne jeseni...

Đorđe BALAŠEVIĆ