Pismo Svetog Save

O Svetom Savi može se govoriti kao o osnivaču samostalne srpske crkve i njenom prvom arhiepiskopu, ktitoru nekoliko manastira i organizatoru njihovog duhovnog života i poretka, zakonodavcu u oblasti crkvenog i građanskog prava, diplomati i prvom srpskom hodočasniku u Svetu zemlju. Godine 1229. boravi u Palestini gdje posjećuje najznačajnija mjesta i svetinje. Položaj arhiepiskopa napušta 1233. kada kreće na novo, duže hodočašće. Po prispeću u Jerusalim, piše Poslanicu igumanu Spiridonu.

Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista. U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božastveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane Velike lavre Svetoga Simeona, arhimandrite! Mada sam i grešan, Spasa mojega molim da budeš sačuvan dušom i telom i sve božastveno stado. Ako hoćete da znate o meni grešnom, to s milošću Božjom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga i božastvenoga grada.

Poklonismo se presvetome i božastvenome grobu i svetim njegovim mestima. Najpre uredismo za vaše spominjanje u svetih, potom obiđosmo sveta mesta. Kada sve ovo svršismo, tada se, pošto nas stiže putni trud, svi razbolesmo i ostavljamo na Božje rasuđenje život naš i smrt našu, i ko od nas bude živ k vama nek se vrati, a koga smrt potrebuje, molitva vaša neka ostane s njim.

A ti čoveče ravne duše, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama proštenje grehova dobio.

Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvome božastvenom, mir i svima onima koji su tamo i koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svima igumanima udeoničarima tvojim, i poklonjenje im činim kroza te, čedo svoje. Mir Božji neka se izlije u srca vaša, i onoga koji vas blagosilja blagosiljam, a one koji vam zlo čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božja, ni na domovima njihovim, ni moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije!

A blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama, amin! Pisa milošću Božjom prvi arhiepiskop sve srpske zemlje, Sava grešni.

I evo što se u ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga nosiš na spomen, i pojasić, jer sam ga polagao na grob. S tim krstićem da se moliš, nosi mi ga vazda o vratu, makar da imaš i drugu ikonicu, no njega vazda nosi.

A pojasićem se opaši, da je vazda o bedrima tvojima, jer sam ga polagao na grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu stvorio, da bi dao Bog da bi se tako svaki hrišćanin molio za mene! I dajem ti ubrusac, što su mi ga ovde darovali, a ja ga tebi darujem, da ti bude na blagoslov duše i tela. I kamičak, što sam ga našao, da ti bude na mnoge potrebe i da ga nosiš pri sebi. I moli se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli. I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otuda ću u Sinajsku goru, i kada se vratim, ako budem u životu i Bog dade, do proleća ću biti kod vas.

Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog moga zaveta. Da, ako čovek i ceo svet dobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist?

Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, i njegova veza je sila od višnje blagodati. Da, ako će se ko sablazniti, no ti se ne sablazni, jer doći će Gospod i neće zakasniti, i da čuješ onaj glas: “Dobri i verni slugo, u malom veran, nad mnogim postaviću te, uđi u radost Gospoda svoga”.