Pljusak koji ne prestaje

Poslije večere prešli smo u njegovu radnu sobu. Pričao mi je zabrinuto o nacionalističkim ispadima pojedinih ljudi iz Matice hrvatske i o grubim napadima na njegovu ličnost. -To je pljusak koji ne prestaje – kaže potišteno – Voleo bih više nego ne znam šta na svetu da to živ nisam dočekao…

To je okrutno i podgrejano groznim namerama kleroustaša! Šta bi oni hteli od mene? I čemu to vodi? Ja to nisam zaslužio. Ja sam za slogu i bratstvo bio celog svog veka. Ja sam bio za jugoslovenstvo još onda kad je Austro-Ugarsku trebalo oterati s našeg ognjišta. Mi sarajevski gimnazijalci bili smo protiv hegemonizma bilo koje vere i bilo kojeg naroda.

Naše društvo je nosilo ime naprednjačke srpskohrvatske mladeži, iako je – na drugoj strani – bilo i reakcionarnih tajnih organizacija koje su okupljale omladinu. Ne bih voleo da liči na hvalu kad kažem da sam bio predsednik naprednjačke srpskohrvatske omladine u Sarajevu. Mi nismo bili unitaristi, kako bi to nekom moglo da izgleda; pre bi se moglo reći da smo bili panslavisti i internacionalisti, a svako ko zdravo rasuđuje zna da panslavizam nije isto što i unitarizam.

Ja sam za jugoslovenstvo bio i 1941. godine kada je Komunistička partija u sve, pa i u to, unela marksističko shvatanje. Ja sam za jugoslovenstvo bio i 1948, a i danas sam – i pre ću da umrem takav nego da pod starost menjam uverenja.

Ti pojedinci, jer se ovde odista radi o šačici pojedinaca, koji neće ili ne mogu da shvate našu stvarnost – nastavi Andrić, sada već nešto smirenijim glasom – uvek su se, pa i ovoga puta, oslanjali na neku spoljnu silu, obično na sumnjivog i reakcionarnog saveznika. Nažalost, nikad na svoj narod čije su ime tako grlato izvikivali. U tome ja vidim njihovu osnovnu grešku. Obziri su zahtevali da se uzdržim od bilo kakve polemike s tim ljudima. Podsetio bih ih samo na poznate reči pesnika PETRA PRERADOVIĆA: “Moja nacionalnost je humanizam”.

Mene su i neki srpski šovinisti pokušavali da uzmu na zub…Šovinizam je svugde isti i svagda mu je jednaka namera: suprotstavljanje pravoj umetnosti i istinskom zajedništvu.

Ja ovo navodim pre svega zato da bih ukazao da svaki nacionalšovinizam, pa i ovaj o kojem sada govorimo, nastupa uvek sa zadnjim namerama i da je jedan od ne manje važnih zadataka nas pisaca da mu se odupremo na svakom koraku i kad god ustreba.

Ljubo JANDRIĆ, Sa Ivom Andrićem