Djed i unuk

Ostario djed sasvim. Noge ga izdale, oči više nisu vidjele, uši nisu više čule, zubi poispadali. I kad je jeo, hrana mu je ispadala iz usta. Sin i snaha prestadoše ga posađivati za sto i davahu mu da jede u zapećku. Jednom mu dadoše tanjir, on htjede da ga podigne, ali ga ispusti i razbi. Snaha stade grditi starca što im sve po kući upropašćuje i razbija pa reče da će mu odsad davati da jede iz čabrice. Starac samo uzdahnu i ništa ne reče.

Sjede jednom muž i žena kod kuće i gledaju – sinčić se njihov igra daščicama na podu – nešto pravi. Otac ga upita: “Šta ti to praviš, Mišo?” A Miša veli: “To ja, oče, pravim čabricu. Kad ti i majka ostarite da vas iz nje hranim”.

Muž i žena se pogledaše i zaplakaše. Postidjeli se što su tako uvrijedili starca i od tog časa počeše da ga posađuju za sto i da se staraju o njemu.

Lav TOLSTOJ, Ruska čitanka