Ždrebac Sergeja Jesenjina

Photo by mali maeder on Pexels.com

Da se snađe u doba gladi, SERGEJ JESENJIN često putuje na jug Rusije. U Harkovu, Rostovu i Taganrogu sa ANATOLIJEM MARIENGOFOM priređuje književne večeri i predavanja, dolazeći u dodir sa mladim svetom i piscima. U Moskvu se uvek vraća donekle oporavljen, svež i veseo, sa bezbroj utisaka, planova, novih pesama i rezervama namirnica.

Na jednom od ovakvih putovanja, u leto 1920, Jesenjin doživljuje sudbonosan preokret u svome životu. U vozu od Kislevodska do Bakua, negde između stanice Tihorecke i Pjatigorska, posmatrajući kroz prozor kavkaske pejsaže, gleda trku ždrepca i lokomotive. Mariengof, koji je stajao kraj njega, posmatrajući i sam ovo zanimljivo nadmetanje, ovako opisuje taj prizor u Romanu bez laži.

“Stepom”, veli on, “uporedo sa našim vozom jurio je, do ludila uplašen od lokomotive, vrani laki ždrebac. Prizor je bio dirljiv. Vičući iz petnih žila, mašući gaćama i klimajući svojom tršavom plavom glavom, Jesenjin je bodrio vranca da istraje. Čelični i živi konj trčali su uporedo dva kilometra. Zatim je četvoronožac počeo zaostajati, i mi ga izgubismo iz vida…Jesenjin je bio van sebe”.

Posle ove simbolične i bolne scene, Jesenjin postaje pesnik bez iluzija i predrasuda. Spustiće se suton na njegovu dušu.

Sudbina ždrepca koji se takmiči sa lokomotivom porazila ga je do izbezumljenosti. On će prestati da se zanosi selom, spustiće se suton na njegovu dušu i sive oči neće blistati niti će kosa biti plava, niti će ikad više srce zaigrati od radosti. Još s puta, tog istog letnjeg dana, poredeći tehniku i prirodu, on piše voljenoj devojci da je “na ovoj planeti tesno i dosadno”, da “postoje skokovi za čoveka, kao što je prelaz od konja na voz”, da ga “uzbuđuje u tome samo tuga za onim što odlazi, dragim, zavičajnim, životinjskim”.

Jeziva epizoda trke našeg veka, govori mu vrlo mnogo. “Konj čelični pobedio je živog konja, a ovaj mladi ždrebac je…jasna, draga, izumiruća snaga sela”. I on očajnički zaključuje ono čega se najviše plašio, da dolazi nešto neočekivano, što se neće moći ograničiti i da istorija preživljuje tešku epohu umrtvljivanja ličnosti.

M. M. PEŠIĆ, Sergej Jesenjin – život, ljubav, pesme