Četvorica mladih učitelja BOŽIDAR NIKAŠINOVIĆ, NIKOLA ŠUMONJA, NIKOLA KAŠIKOVIĆ i STEVO KALUĐERČIĆ pokrenuli su 1885. godine u Sarajevu list za zabavu, pouku i književnost Bosanska vila. U narednih 29 godina, na stranicama ovog časopisa radove će objavljivati brojni znameniti književnici među kojima su i ALEKSA ŠANTIĆ, JOVAN DUČIĆ, OSMAN ĐIKIĆ, IVO ANDRIĆ i TIN UJEVIĆ. Bosanska vila je s posebnom pažnjom objavljivala narodne mudrosti iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. U maju 1888. godine čitaocima su predstavljene narodne poslovice iz Grahova i okoline.

• Kad se nema, pomalo se sprema.
• Ko prosi, malo kući nosi.
• Gledaj konju kakvoga je vrata, a djevojci kakva joj je majka.
• Ðe dva puta ručaš, treći put ponesi u torbi.
• Dok je ljeba ikakva, ne bojim se gosta nikakva.

• I na magare metni sedlo, biće ljepše.
• Sirota se i u carskom dvoru poznaje.
• Nije se lako dva puta najesti, a kamoli dva puta oženiti.
• Đe vrag svoje maslo kuva, malo je tu kruva (hljeba).
• Ko je duga jezika, biće kratka vijeka

Teško vuku ne jedući mesa, a junaku ne pijući vina. Duvandžiji ne pušeć duvana – što je njemu ponajbolja hrana.

• Boj se vuka, boj mu se traga, otićeš do vraga.
• Ko u njedrima oraha nema, ne boji se zveke.
• Da se tvori što se zbori, davno bi svijet propao.
• Ko je budala u Rimu, taj je i u Budimu.
• Kasno bi vuk jeo mesa dok bi ga se ko sjetio.
• Dok si zdrav i voda ti je slatka.
• Da je lako djecu hraniti i fratri bi se ženili.
• Starom vuku treba mlado jagnje.

• Kad brat brata tuži, pred Bogom se ruži.
• Ko se više kune, manje mu se vjeruje.
• Zemlja tvrda, nebo je visoko, ajd u more – ali je duboko.
• Tuđa je koza punija loja nego svoja.
• Ko drugome gaće kroji, neće imati svojih.