Pismo kapetana Šerića

Časopis Starine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti objavio je 1879. godine niz pisama koja su u 17. vijeku razmjenjivali zapovjednici turskih i austrijskih snaga na nemirnoj granici između dva carstva. Prepisku je obradio FRANJO RAČKI (1828-1894) političar, istoričar, akademik JAZU i dopisni član Srpske akademije nauka i umjetnosti od 1888. godine.

Ova zanimljiva korespondencija koja se uglavnom tiče razmjene zarobljenika, vođena je na “narodnom jeziku” i “bosanskom ćirilicom”. Kako ističe Rački, naš jezik se u krajiškim pismima “prikazuje u svim svojim osobinama kojim se isticao u Bosni i Krajini u 16. i 17. vijeku” pa dokumenti obiluju i zanimljivim pravopisnim pojavama. Pisac se, veli Rački, ćirilicom služio onako kako je umio, a pisao je baš onako kako je riječi izgovarao.

Osim toga, piše Rački, kroz ova pisma “upoznajemo se sa mnogim osobama, posebno sa odličnim Bošnjacima koji su u krajiškim gradovima stanovali ili vojničku dužnost obavljali”. Tako se u očuvanim dopisima spominju sljedeće osobe koje su u Dubici živjele u 17. i 18. vijeku: barjaktar AHMET GLUHIĆ, kapetani ALIBEG i MUSTAFA ŠERIĆ, odabaše HASAN ČIRKINAGIĆ, IBRAHIM ŠAJTOVIĆ, OSMAN KESTIĆ i OSMAN ODABAŠIĆ te HADŽI ŠABAN NOSIĆ i ZULFIKAR-AGA.

Godine 1648. dubički kapetan Mustafa Šerić pismom izvještava ANDRIJU ŽUPANIĆA, zapovjednika Siska, o tome gdje se nalaze izvjesni “Petar i Patačićev kmet Vukašin”.

“Од нас Мустафа-аге Шерића, капитана Дубице града, племенитоме и сабраном и в свем високопоштованоме и сваке гос. части и витешке фале достоиноме гос. капитану Жупанићу Сиска града липи поклон и веле драго поздравление. По том тога мои гос. брате расмвисмо ис в. м. листа, што ми в. м. пишете наипри исради Петра Марцерева сина и исради Патачића сужња Вукашина. И још пишете свакојако смиешано в листу чему није места.

DUBICA 1685. GODINE

Ако ме питате исради Марцерева сина двгованиа и исради Вукашина, кметића нашега, а сужња капитана Петра Патачића, толико снамо да прид нами Петар Марцерев син с Вукашином доидоше и с своиим господари тере мене молише да би моии сужњи били порвци са Петра. И Петар все Вукашина в руке пред нами и даде га моиим сужњем в руке и господаром своим и моии сужњи са нега порвци бише, а Петар ие в то име тамо одишал да би Вукашина опростил и опросцени лист вслал, а сада нити је Петра нити Вукашинова опрошценога листа.

Тако мои гос. капитане, сато ми Вукашина држимо. И тако в. м. снаите да Вукашина тамо никад не буде, веће ако Петар амо доиде, с главом на сриду доиде. Ми сада потребујемо али Петра али Вукашинов опрошсцени лист. А моии су сужњи са Петра порвци: именом Томаш ис Сиска, Мартинца саставника сет, а друго Јаков Ходин с Дубравшака, гос. Имриха кмет. И тамо ие Ходин Јаков наш сужањ, морете нега питати овако је ли било али није. И с тим да сте сдраво на тои краини. Амен. Ови лист да се има дати в свем веле високо поштованом гос. капитану Сиска града в гос роке, просимо”.