Buna u Bosanskoj Krajini

Nevesinjska puška našla je odjeka u Krajini i Knežpolјu. Knežpolјci oduvek su poznati buntovnici i borci za slobodu. Još za bune 1834. godine narod je krvavo stradao između Banje Luke i Gradiške. Ustanici su u masama ubijani. U Banjoj Luci, tako su stariji lјudi pričali, među obešenim bilo je samih 70 glava kojima je bilo ime Petar. Uprkos svih tih stradanja, narod je uvek u krvi tražio svoju slobodu.

Na glas bune u Krajini pohitaše viđeniji lјudi, koji su bili u izbeglištvu ili u zatočenju, i doleteše u krvavo kolo svoje otadžbine. Među prvima je došao hajduk Petar Pecija Petrović. On se rodio 1826. godine u selu Buševićima u Bosanskoj Krajini. U detinjstvu se odmetnuo u hajduke, jer su mu Turci ubili nekog rođaka. Nemilosrdno se svetio dušmanima, te je za kratko vreme postao strah i trepet Turcima. Kada je ustanak ugušen, prebegne u Austriju, te ga tamošnje vlasti predadoše Turcima. U teškim lancima Turci su ga povlačili, širom svoje carevine, po svima svojim tamnicama. Sretnim slučajem izbavi se sužanjstva kod manastira Banje i utekne u Srbiju. Na glas bune u Krajini pohita svojoj braći u pomoć. Pecijina desna ruka i hrabar junak bio je Ostoja Janjetović, nazvan Kormanoš. Bio je na lađi Joce Mihajlovića kormanoš, i odatle je dobio taj nadimak.

Vojvoda Golub Babić rodio se u Trubaru blizu Tiškovca 7. septembra 1824. godine. U mlađim godinama trgovao je. Godine 1848. kada je buna buknula u Ugarskoj, borio se uz Stevana Knićanina i odlikovao se u više bojeva. Godine 1851. borio se uz Krajišnike protivu osmanlijske vlade, gde je izašao na glas kao dobar junak. Tako isto 1858. godine učestvovao je u ustanku. Na glas ustanka doleteli su u Krajinu pop Đorđo i Stevan Karan. Toliko o glavnim vođama.

Oko planine Kozare i Prosare organizirali su čete Spasoje Babić iz Banje Luke i Vaso Vidović iz Bosanske Gradiške, koji je neumorno i požrtvovano radio na snabdevanju četa municijom i hranom. Na ovome terenu bili su istaknutije vođe Hajduk Pecija, Ostoja Kormanoš, Gavro Bjelovuk, pa onda Marko i Janko Bajalica. Na Brezovači su najpre organizirali čete vojvoda Simo Davidović, pop Karan, Simo Umićević i Vaso Pelagić. Davidović je bio hrabar i istaknut ratnik. Nјega je austrijska patrola mučki ubila 21 avgusta 1877. godine kod Brezovače.

HAJDUK PECIJA

Narod je listom u goru bežao, a planine se punile osvetnicima. Ostoja Kormanoš sa Miletom Damjanovićem i Glišom Trivićem krstarili su po Kozari i Pastirevu, kada je ustanak uhvatio jakog korena. Presretali su zulumćare narodne i ubijali ih. Za kratko vreme planula je sva okolina Gradiške. Nejač, žene i starcn bežali su preko Une i Save u Austriju, a narod se sabirao u čete i dizao na ustanak. Radosne vesti iz Hercegovine narod su još više osokolile.

Za kratko vreme Marko Bajalica, Simo Bera, Milan Rodić, Despot Despotović i Ostoja Oljača sakupe još nekolivo drugova, zakunu se da će se boriti protiv Turaka, ili svi izginuti, pa šta Bog da i sreća junačka. U selu Dvorištu opkole tursku karaulu, i u njoj 30 vojnika, otvori se krvava borba i primoraju Turke posle dužeg puškaranja da se predadu, te ih puste žive i zdrave u Prijedor. Oko Slabinje, između Dubice i Kostajnice, ustanak je uhvatio jakog maha, a čete su organizirali Marko Bajalica i Marko Đenadija.

Oni su uvideli da bi Turci iz Kostajnice mogli narodu mnogo učiniti štete i kvara. Odluče, da napanu na Kostajnicu. Približe se gradu i panu u zasedu. Drugi dan Turci izađu iz Kostajnice, ustaše ih žestoko dočekaju, pobiju ih i nateraju da se u neredu vrate u Kostajnicu. Turci se počnu jače spremati, da operu sramotu i pozovu kradom Novlјane u pomoć. Ustaše su se ovome nadali. Prikupe se, dočekaju Novlјane i one iz Kostajnice kod sela Slabinje i posle duge i žestoke borbe nateraju ih u beg. Gonili su ih ka Kostajnici sve do samog grada. Ustaše ohrabre ove dve pobede. Poče im narod jatomice prilaziti, a i ustanak se širiti. Nejač je stalno bežala preko Une i Save u Austriju. Čete su se snažile, okuplјale i borbe dalјe vodile sa manje ili više uspeha. Najviše se četa sakupilo na Mravom Polјu podno planine Pastireva. Tu dođe do žešće borbe, ustanici se povuku u Pastirevo, a Turci ih ne smedoše progoniti.

Ustanak se proširi i preko Kozare planine, gde je bio Hajduk Pecija Petrović. Pecija se sukobi sa Turcima na Gasnici, razbije ih žestoko, i terao ih je do same Gradiške, te se vrati na svoje staro mesto nedaleko Save. Turci ponovo navale. Opkole Peciju i Kormanoša sa sviju strana, otvori se žestok i krvav boj. Videći Pecija i Kormanoš da će svi pohvatani biti ili poginuti, njih 40 poskaču u lađe, te preplove na drugu stranu Save. Na sred vode pogibe Ostoja Kormanoš i neki Crnogorac. Pecija se preveze zdrav na drugu stranu Save, i čim je kročio na obalu, pogodi ga jedno zrno i pade na zemlјu mrtav. Ta se bitka dogodila 28. avgusta 1875. godine.

Slavko KALUĐERČIĆ, Kalendar Prosvjeta (1931)