Buna u Bosanskoj Krajini

Nevesinjska puška našla je odjeka u Krajini i Knežpolјu. Knežpolјci oduvek su poznati buntovnici i borci za slobodu. Još za bune 1834. godine narod je krvavo stradao između Banje Luke i Gradiške. Ustanici su u masama ubijani. U Banjoj Luci, tako su stariji lјudi pričali, među obešenim bilo je samih 70 glava kojima je bilo ime Petar. Uprkos svih tih stradanja, narod je uvek u krvi tražio svoju slobodu.

Na glas bune u Krajini pohitaše viđeniji lјudi, koji su bili u izbeglištvu ili u zatočenju, i doleteše u krvavo kolo svoje otadžbine. Među prvima je došao hajduk Petar Pecija Petrović. On se rodio 1826. godine u selu Buševićima u Bosanskoj Krajini. U detinjstvu se odmetnuo u hajduke, jer su mu Turci ubili nekog rođaka. Nemilosrdno se svetio dušmanima, te je za kratko vreme postao strah i trepet Turcima. Kada je ustanak ugušen, prebegne u Austriju, te ga tamošnje vlasti predadoše Turcima. U teškim lancima Turci su ga povlačili, širom svoje carevine, po svima svojim tamnicama. Sretnim slučajem izbavi se sužanjstva kod manastira Banje i utekne u Srbiju. Na glas bune u Krajini pohita svojoj braći u pomoć. Pecijina desna ruka i hrabar junak bio je Ostoja Janjetović, nazvan Kormanoš. Bio je na lađi Joce Mihajlovića kormanoš, i odatle je dobio taj nadimak.

Vojvoda Golub Babić rodio se u Trubaru blizu Tiškovca 7. septembra 1824. godine. U mlađim godinama trgovao je. Godine 1848. kada je buna buknula u Ugarskoj, borio se uz Stevana Knićanina i odlikovao se u više bojeva. Godine 1851. borio se uz Krajišnike protivu osmanlijske vlade, gde je izašao na glas kao dobar junak. Tako isto 1858. godine učestvovao je u ustanku. Na glas ustanka doleteli su u Krajinu pop Đorđo i Stevan Karan. Toliko o glavnim vođama.

Oko planine Kozare i Prosare organizirali su čete Spasoje Babić iz Banje Luke i Vaso Vidović iz Bosanske Gradiške, koji je neumorno i požrtvovano radio na snabdevanju četa municijom i hranom. Na ovome terenu bili su istaknutije vođe Hajduk Pecija, Ostoja Kormanoš, Gavro Bjelovuk, pa onda Marko i Janko Bajalica. Na Brezovači su najpre organizirali čete vojvoda Simo Davidović, pop Karan, Simo Umićević i Vaso Pelagić. Davidović je bio hrabar i istaknut ratnik. Nјega je austrijska patrola mučki ubila 21 avgusta 1877. godine kod Brezovače.

HAJDUK PECIJA

Narod je listom u goru bežao, a planine se punile osvetnicima. Ostoja Kormanoš sa Miletom Damjanovićem i Glišom Trivićem krstarili su po Kozari i Pastirevu, kada je ustanak uhvatio jakog korena. Presretali su zulumćare narodne i ubijali ih. Za kratko vreme planula je sva okolina Gradiške. Nejač, žene i starcn bežali su preko Une i Save u Austriju, a narod se sabirao u čete i dizao na ustanak. Radosne vesti iz Hercegovine narod su još više osokolile.

Za kratko vreme Marko Bajalica, Simo Bera, Milan Rodić, Despot Despotović i Ostoja Oljača sakupe još nekolivo drugova, zakunu se da će se boriti protiv Turaka, ili svi izginuti, pa šta Bog da i sreća junačka. U selu Dvorištu opkole tursku karaulu, i u njoj 30 vojnika, otvori se krvava borba i primoraju Turke posle dužeg puškaranja da se predadu, te ih puste žive i zdrave u Prijedor. Oko Slabinje, između Dubice i Kostajnice, ustanak je uhvatio jakog maha, a čete su organizirali Marko Bajalica i Marko Đenadija.

Oni su uvideli da bi Turci iz Kostajnice mogli narodu mnogo učiniti štete i kvara. Odluče, da napanu na Kostajnicu. Približe se gradu i panu u zasedu. Drugi dan Turci izađu iz Kostajnice, ustaše ih žestoko dočekaju, pobiju ih i nateraju da se u neredu vrate u Kostajnicu. Turci se počnu jače spremati, da operu sramotu i pozovu kradom Novlјane u pomoć. Ustaše su se ovome nadali. Prikupe se, dočekaju Novlјane i one iz Kostajnice kod sela Slabinje i posle duge i žestoke borbe nateraju ih u beg. Gonili su ih ka Kostajnici sve do samog grada. Ustaše ohrabre ove dve pobede. Poče im narod jatomice prilaziti, a i ustanak se širiti. Nejač je stalno bežala preko Une i Save u Austriju. Čete su se snažile, okuplјale i borbe dalјe vodile sa manje ili više uspeha. Najviše se četa sakupilo na Mravom Polјu podno planine Pastireva. Tu dođe do žešće borbe, ustanici se povuku u Pastirevo, a Turci ih ne smedoše progoniti.

Ustanak se proširi i preko Kozare planine, gde je bio Hajduk Pecija Petrović. Pecija se sukobi sa Turcima na Gasnici, razbije ih žestoko, i terao ih je do same Gradiške, te se vrati na svoje staro mesto nedaleko Save. Turci ponovo navale. Opkole Peciju i Kormanoša sa sviju strana, otvori se žestok i krvav boj. Videći Pecija i Kormanoš da će svi pohvatani biti ili poginuti, njih 40 poskaču u lađe, te preplove na drugu stranu Save. Na sred vode pogibe Ostoja Kormanoš i neki Crnogorac. Pecija se preveze zdrav na drugu stranu Save, i čim je kročio na obalu, pogodi ga jedno zrno i pade na zemlјu mrtav. Ta se bitka dogodila 28. avgusta 1875. godine.

Slavko KALUĐERČIĆ, Kalendar Prosvjeta (1931)

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s