Sve je kao okean

Volite svako stvorenje Božje – i celokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaki zrak Božji volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – razumećeš i tajnu Božju u stvarima. A shvatiš li je jednom, ti ćeš kasnije početi – svakodnevno i neumorno – da je upoznaješ sve šire i dublje. I zavolećeš, najzad, sav svet vascelom i kosmičkom ljubavlju.

Volite životinje. Njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čoveče, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinja. One su bezgrešne, a ti sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš nakon sebe – i to, avaj, skoro svaki, svaki od nas.

Decu volite naročito, jer su ona bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila. Deca žive zarad čišćenja naših srca, kao neki naš putokaz. Teško onom ko uvredi dete. Mene je otac Antim učio da decu volim. Taj mili i ćutljivi čovek, dok smo bili na putu, za one je grošiće koje nam je svet usput delio, kupovao šećerleme i kolače i deci ih davao. On nije mogao proći pored dečice bez duševnog potresa, takav je to čovek bio.

Još zapamti – svakoga dana, kad god možeš, ponavljaj u sebi: Gospode, smiluj se na sve koji su danas pred tebe izašli. Jer svakoga sata i svakog trenutka, hiljade ljudi ostavljaju život svoj na ovoj zemlji i duše njihove odlaze pred Gospoda. A koliko je mnogo usamljenih, nikom znanih, u tuzi i teretu duševnom, za kojima niko neće zažaliti, neće čak ni znati da su živeli. I gle, možda će sa drugog kraja zemlje Gospod uzdići tvoje molitve za pokoj duše njegove, makar ga ti ne znao, niti je on znao tebe.

Pred nekom mišlju staneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski, pa se zapitaš: Da li treba silom pobeđivati ili smirenom ljubavlju? Uvek odlučuj ovako: Pobediću smirenom ljubavlju. Odlučiš li tako jednom zauvek, moći ćeš celi svet pokoriti. Ljubavna smirenost je strašna sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu. Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samog sebe, pazi na sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom. Nisi, možda, ni primetio dete, ali ono je tebe videlo i lik tvoj – ružan i zao – možda je ostao u njegovom slabašnom i nezaštićenom srcu. Ti to ne znaš, no možda si time već bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to će seme porasti – ko zna – a sve zato što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.

Braćo, ljubav je učiteljka, ali je treba znati steći. Jer se ona teško stiče, skupo se kupuje, dugim radom i nakon dugog vremena. Jer voleti treba ne samo slučajno i na jedan tren, nego zauvek. Slučajno može svako zavoleti – tako može i zločinac zavoleti.

Mladić, brat moj, ptice je za oprost molio. To izgleda skoro besmisleno, ali je istina, jer je sve kao okean, sve teče i dodiruje se – na jednom mestu dodirneš, na drugom se kraju sveta odaziva i razleže. Neka je bezumlje moliti ptice za oprost! Ali i pticama bi bilo lakše, i detetu, i svakoj životinji oko tebe, kad bi ti sam bio bolji nego što si sad. Makar jednu mrvicu bi im bilo lakše. Svet je kao okean, kažem vam. Tada bi se i pticama počeo moliti, mučen kosmičkom ljubavlju, kao u nekom oduševljenju – molio bi ih da ti i one tvoj greh oproste. Ceni i voli to oduševljenje, ma kako ono ljudima izgledalo besmisleno.

Fjodor DOSTOJEVSKI, Braća Karamazovi

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s