Preobraženje Gospodnje

Jednom, u trećoj godini njegovog propovedanja na zemlji, Isus Hristos povede trojicu svojih sledbenika, učenika i apostola: Petra, Jakova i Jovana na visoku goru Tavor. Toliko visoku da su apostoli do njenog vrha stigli potpuno iscrpljeni od penjanja i jedva su dočekali da se ispruže i odmore. Pa su onako umorni ubrzo i zaspali, a Hristos se malo udaljio od njih i dugo se molio Bogu.

To je učenike i probudilo – učinilo im se da su kroz san čuli nekakav razgovor, pa otvoriše oči i ugledaše veličanstven prizor: Isus se preobrazio pred njima, lice njegovo je sijalo kao sunce, a odeća odjednom postala bela kao sneg. I sa njim su razgovarala dva velika proroka – Mojsije i Sveti Ilija Gromovnik, koji davno pre toga behu umrli. Posmatrajući ovaj prizor, apostoli su predložili da tu, u društvu proroka, večito ostanu. Petar nije odoleo da ne kaže Isusu: “Gospode! Dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da načinimo ovdje tri sjenice, tebi jednu, Mojsiju jednu, a jednu za Iliju”.

Ali odgovor nije dobio. Nego ih je samo, dok je to govorio, zaklonio sjajni oblak i iz oblaka se začuo glas: “Ovo je moj sin ljubazni, koji je po mojoj volji; njega poslušajte”.

Uplašeni učenici padoše ničice, ali im Isus priđe i reče: “Ustanite i ne bojte se”. Kad oni najzad podigoše oči, ne videše više nikoga, ni Mojsija, ni Svetog Iliju, nego samog Isusa, a likovi proroka behu iščezli. Jedino što apostoli nisu više osećali nikakav strah, ni umor, nego im je bilo svetlo i radosno u duši.

A dok su silazili sa gore Tavor, Isus im zapovedi da nikome ne govore šta su videli sve dok on ne vaskrsne iz mrtvih. Jer, ono što su videli u stvari je bio samo nagoveštaj novog nebeskog carstva slave u kome sazrevaju novi duhovni plodovi. U spomen na ovaj čudesni događaj, još od najstarijih vremena ustanovljen je praznik Preobraženje, koji crkva slavi 19. avgusta ili 6. avgusta po starom kalendaru.

Na hrišćanskom Istoku ovaj praznik se slavi još od sedmog veka, dok ga je zapadno hrišćanstvo prihvatilo mnogo kasnije. Odluku da evropske katoličke crkve počnu da slave praznik Preobraženja doneo je 1457. papa KALIST III i to u spomen na veliku pobedu nad Turcima kod Beograda 6. avgusta 1456, čime je naša današnja prestonica potvrdila ulogu bastiona hrišćanstva pred najezdom Osmanlija.

A na Preobraženje se u crkvi osvećuje grožđe čiji se rod te godine prvi put proba, pa se zato i deli narodu. Veruje se da pre ovog praznika ne treba jesti grožđe, a oprašta se samo ako je neko do tada pojeo najviše tri zrna. Već oko Preobraženja obično više nema velikih vrućina, naročito noću, pa je u narodu nastala izreka: “ Preobraženje je, preobražava se i gora i voda”. Tada i lišće počinje da žuti, a voda u rekama i jezerima zahladni i po narodnom običaju to je poslednji dan za kupanje.

Đorđe RANDELJ, Svetačnik

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s