Jerotić i Evropa

Ta Evropa! Preoteta kći Azije, dovedena od belog bika u novu zemlju. Nije rđavo biti u toj Evropi, u toj “tami”, bleštavo ispresecanoj grčkom misli, srednjovekovnim hrišćanstvom, renesansom i reformacijom, modernom naukom i umetnošću. Svaki kutak ovog kontinenta, koji je možda ipak u osnovi samo privezak Azije, natopljen je atmosferom koju zna da stvori samo zemlja i čovek koji nose tradiciju u sebi.

Oh Bože, čovek se umori od te večne mladosti našeg čoveka, jer ne samo da ona dosadi, već i plaši. Čovek nikad ne zna da li će se u licu nekog Rusa, na primer, pojaviti njegov anđeo čuvar ili njegov iskeženi demon. Znači, ne zna se na šta može čovek da se osloni, u šta da veruje.

Strasti i ćudi vitlaju dušom našeg čoveka, kao košava u novembru. On je neobuzdan kada voli i mrzi, kada veruje i nada se. On je nestrpljiv, on je kratkog daha, on je kratkoprugaš. On ruši istom snagom i ravnodušnošću, kao što gradi srušeno. On je stalno u zidanju, on je stalno u pokretu, on je u neprekidnom vrenju. On je najzad uvek u buntu, individualnom ili kolektivnom, on je stalno uvređen i razočaran, on mora stalno da se brani i braneći da napada.

Drukčiji je Evropljanin. On ume da ćuti i ume da čeka, on hoće da razume pa da dela, on često gubi vreme u tom očekivanju. On je učtiv i kada nema dovoljno vremena ili razloga za učtivost, on zna da vlada sobom i onda kada bi svaki Sloven eksplodirao od besa i ljutine. U njegovom držanju, njegovoj fizionomiji, njegovim odmerenim rečima, ogleda se iskustvo vekova. On je doživeo krstaške ratove, crkvenu inkviziciju, spaljivanje JANA HUSA i ĐORDANA BRUNA, hugenotske ratove, Francusku revoluciju, uspon i pad toliko evropskih država. On je naučio rano da misli i vlada svojim osećanjima.

Ne uvek i ne kod svakog, ali često imponuje staloženost, solidnost znanja i sposobnost razumevanja evropskog čoveka. Pa ipak, taj i takav evropski čovek sve je više ugrožen, sve teže uplašen i u sve većem rascepu na svima planovima…Evropski ljudi lišeni su često neposrednosti, iskrenosti i vere. Duboka sumnja u ljude, događaje i ideje, njihova je najčešća i najsvakodnevnija crta. Mnogi od njih su zatvoreni, ograđeni, zazidani u kulu od slonove kosti. Ima li Evropa budućnosti pred sobom? Sami Evropljani kao da malo u to veruju.

Evropa, usamljena i nemoćna, pametna i stara, ni topla ni hladna! A ipak je volim i poštujem, kao što se preci vole i poštuju. Nisam pri tome ni Kinez da se osećam vezan za te pretke, da im moram održavati kult, ili Jevrejin, pa da kao cionista u nekom kibucu Izraela ostvarujem 1960. godine ideale duboke prošlosti. Srbin sam koji može dobro da se oseća i u Indiji i u Švajcarskoj, jer je jednom imao SAVU NEMANJIĆA koji je na čudesan način znao da ujedini praktičan rad državnika sa dubokom mistikom jednog sveca. Sloven sam koji se ne oseća nigde kod svoje kuće, jer u dubini duše sluti da ova zemlja i nije njegova prava kuća.

Vladeta JEROTIĆ, Evropa i Evropljani

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s