Prijatan čovjek ne traži ništa

Niko ne voli čoveka koji se vajka. To treba imati uvek na umu, pri svakom i službenom i privatnom razgovoru sa strancima. Od čoveka koji u razgovoru otkriva nedostatke i potrebe svoje egzistencije, svak se sklanja i beži, kao od zgrade koja se osipa i ruši.

A svakome je prijatan čovek koji se u razgovoru ne žali na sudbinu i ne traži ništa od ljudi. Čoveku koji izgleda kao da nema potreba, svak hoće da pomogne.

Kad se ipak desi da ti je nešto potrebno (savet, usluga ili slično), traži to jednostavno i kratko, ne mešajući stvar sa drugim svojim brigama i poslovima, traži tako kao da bi i bez toga što tražiš tvoja egzistencija mogla biti savršena i harmonična.

Tako će te onaj od koga tražiš uslugu pre pomoći, jer te ne pomaže iz sažaljenja, nego zato što vidi da si čovek koga vredi pomoći i od koga se može uvek očekivati pomoć i protivusluga. Uopšte, ne idite u razgovore po određenim poslovnim pitanjima sa celom svojom egzistencijom, kao sa otvorenom knjigom.

Ivo ANDRIĆ, Crna knjiga (Sveske, 1981)