Nemo i pusto

Photo by Mikey Dabro on Pexels.com
Moje je srce u čađi i u garu
Napuštena i bedna kuća stara,
Gde samo gladni crv kapije šara
I paučina visi o duvaru...

Odletele su ispod krova laste
Tu sada jato kobnih ptica grne
Po avliji se pletu travke crne
I svakog dana novi pelen raste...

Nemo i pusto...Kroz skrhana okna
Vetrovi viju sa prašinom, dok na
Pragove gnjile povija se trnje...

Samo ti stojiš u dvorištu sama,
I kobne tice padaju ko tama
I s tvoje ruke crno zoblju zrnje.

Aleksa ŠANTIĆ (1912)